VIKEND  subota-nedelja, 30-31. jun 2001. DRUSTVO Povodom Medjunarodnog dana ponosa lezbijki i gej muskaraca Prljati ulice zajedno Da bismo smanjili strahove i da bismo se upoznali, u subotu cemo biti na Trgu. Da bi lepoti obezbedile drustveni prostor, da bi se suprostavile homofobicnoj diskriminaciji, gej i lezbijske organizacije iz Beograda su pripremile ulicno veselje IMA MESTA ZA SVE NAS Lepa Mladjenovic     Danas sam otisla u lokalnu policijsku stanicu da prijavim po prvi put u nasem gradu, ulicnu manifestaciju za Medjunarodni dan ponosa lezbijki i homoseksualaca! Procedura za prijavu je takva da vas prvo posalju u sobu 11 kod dezurnog komandira. Dakle on je pogledao dopis i u cudu rekao "PONOSA!". Odlicno, pomislila sam, ovo je jedan istorijski trenutak za komandira, on nikada do sada nije cuo da su lezbijke i homoseksualci ponosni na to sto jesu! Da, "ponosa", ponovila sam i videla kako se on uzdrzava da ne kaze mnoge stvari. I ja sam se uzdrzavala da se ne nasmejem. Dakle, evo nas po prvi put u vasem gradu! Komandir se dosta dobro drzao, nesto je promrmljao za sebe "sada moze sve...", vezbao je dah. Jasam mu rekla da su gej aktivisti skinuli sa interneta prepisku gde se vidi da se razni spremaju da ometu ovu proslavu na trgu - Delije, Obrazovci, Svetosavska omladina.     "Da", kaze on, "mozda da odlozite to za neki drugi dan". Izgledalo je da se komandir plasi. "Kako cete da se odbranite, jel’ imate svoje obezbedjenje?" Pita mene komandir? Ja kazem, zato sam dosla kod vas. On je govorio da mi obezbedimo svoje redare, jer zakon o javnim skupovima kaze da je organizator odgovoran za nerede na ulici. Ja mu opet kazem da sam zato dosla kod njega, i tako smo prebacivali odgovornost javnog reda i mira s jedne na drugu stranu. Nije mogao da ne pita: "Ako je to tako kod vas, ko ce da radja?" Stara stvar, pomislim, "Nije to nikakav problem, ima puno lezbijki i gej muskaraca koji vole decu." Na kraju se nasmesio on meni i ja njemu, i ja sam izasla. Silazim niz stepenice i gledam dezurne policajce i razmisljam o cemu ce se prepicavati ovih dana u njihovoj sluzbi!     Za jedno par godina bice lakse i njima, i nama, ali sada smo jos na pocetku. Sada je strah ogroman. Ne zna se ko se vise plasi i cega. To je prosto jedan konstruisan strah koji je, izgleda, u osnovi patrijarhata. Patrijarhalne zene i muskarci se plase lezbijki i gej muskaraca, to je jedan dubinski strah od nepoznatog, strah od drugacijeg, kao da govorimo o cudovistima sa druge planete. Zatim, svi nacionalisti se plase, i u isto vreme redovno proizvode mrznju i tako se strah perpetuira. Nacionalisti svuda na svetu promovisu jednu konzervativnu porodicu u kojoj muskarac i zena imaju jasno odredjene uloge i odatle ne smeju da odstupe. U njihovom sistemu ljudi nisu indivudue, nego odradjuju misiju jedne nacije,dakle nemaju izbora. Tako je i u Namibiji i u Francuskoj. Ali postoje lezbijke i gej muskarci koji su nacionalisti, tako da ce i taj fenomen "nacionalista" morati da se prosiruje.     Dalje, politicari se plase lezbijki i gej muskaraca, da slucajno ne podrze neku takvu akciju jer ce biti proglaseni za "pedersku partiju". Svejedno koje su politicke orijentacije. Svojevremeno 1999 jedan politicar DOS je optuzio SPS da medju njima ima "lopova, lazova i pedera", pa je posle toga SPS odgovorio DOS kroz prvi program RTS Dnevnika i objavio da "lezbijski i gej lobi podrzava skupove opozicije", kako bi rekli: Eto, kod nas su samo nekoliko njih pederi, a kod vas su svi! Politicari i politicarke koji budu birali da idu napred, a ne nazad, podrzace nedeljivost ljudskih prava. Savet Evrope ima svoje standarde i ljudska prava lezbijki i homoseksualaca su deo tih standarda - dakle pitanje za politicare u Srbije je samo kada, a ne da li.     I tema saradnje sa Haskim tribunalom za ratne zlocine je vrlo brzo skocila sa "devete rupe na svirali", do "Devete Simfonije" , kako ovih dana pise u novinama!     Jedni se plase zbog renomea, drugi se plase "zaraze", pa su tako aktivistkinje i aktivisti Arkadije - Gej lezbijskog lobija jos 1994. bili izbaceni iz prostora u kome su odrzavali sastanke. Psiholozi koji su delili prostor sa Arkadijom trazili su da se aktivisti "Odmah isele iz prostorija, jer delimo isto kupatilo". U zadnjih deset godina, Arkadija i Labris su promenili sest mesta za sastanke jer je uvek bilo nekih strahova, ili od "zaraze" ili od "gazde Crnogorca", ili "komsije Balkanca", i tako redom.     "Vi prljate nase ulice" - rekao je jednom jedan muskarac kada je napao lezbijke na ulici. Od 1991. postoji termin "etnicki cisto" i izgleda da se mi ostali koji hocemo ljudska prava za sve, a to znaci za one Druge, zalazemo za etnicki prljavo. Mi koje trazimo da lezbijke i gej muskarci imaju pravo na svoju egzistenciju, koji trazimo da invalidkinje i invalidi budu na nasim ulicama, da im se omoguce semafori sa zvukom, stepenice sa rampama za kolica, mi koje zelimo da Romkinje i Romi mogu da se obrate svakoj instituciji i hodaju zajedno sa nama ponosno Knez Mihajlovom, mi koji se zalazemo da zene imaju jednaku politicku i drustvenu moc kao i muskarci, koji trazimo da deca imaju pravo nazivot bez nasilja, da zene imaju pravo na zivot bez nasilja, da Albanke i Albanci mogu da govore svoj jezik nasim ulicama... mi koji smo za etiku razlicitosti, za politku ukljucivanja - i dalje smo manjina.     Ali jos vaznije od toga je da postojimo. Evo, po prvi put je javno imenovano seksualno uznemiravanje i nasilnik-uznemiravac je delimicno kaznjen. A komandir je danas saznao za Dan ponosa! Dakle, imamo makar neke dobre vesti.     Ako nastavimo o strahu, onda je vazna cinjenica da najveci strah imaju same lezbijke i gej muskarci. Oni se plase sami sebe, svoje zudnje, svoje razlicitosti, plase se da ce ih odbaciti drustvo, da ce ih odbaciti porodica, da ce ih izbaciti komsije iz stana, roditeji iz doma, nastavnici iz skole. Kada vam strahovi regulisu metabolizam i sliku sveta, onda je to jedna sasvim drugacija egzistencija. Diskriminacija postaje svakodnevnica o kojoj se cuti. Jer je istorija progutala sve razlicite - heteroseksualna civilizacija proterala je neposlusne, jezik je postavio standarde, religija je pokusala da objasni "prirodnost" heteroseksualnosti i da poveze naciju i ljubav tako da biste pomislili da u krevetu zapravo ispunjavate naloge Pape, a ne vase zudnje. I tako hiljadama godina u totalnoj izolaciji zive lezbijke i gej muskarci. "Bojim se kada izadjem na ulicu!     Pomislim, ako neko sazna da sam gej, udarice me motkom po glavi", kaze jedan decko! I tako svaki dan kada izlazi iz haustora. "Kad dodjem kuci pomislim, danas cu reci mami i tati da sam gej. Ali onda se uplasim i nista", kaze jedan student, "I tako svaki dan vec cetiri godine". "Nemoj da me zoves na posao, reci ce zovu te samo zene, ti si lezbijka, " kaze jedna Beogradjanka. Strahovi su svuda u telu, u slici o sebi i odredjuju sta ce neko studirati, gde ce se zaposliti, kuda ce putovati, kuda ce izlaziti uvece. Ali ovi strahovi nisu licna stvar pojedinaca i pojedinki - ovi strahovi su konstrukcija patrijarhalnih sistema drustva koji imaju uvek jednu te istu ulogu, da kontrolisu gradjane i gradjanke. Imale smo poslednjih deset godina dosta primera da vidimo kako je rezim stvorio strahove, sve vecu represiju, sve vece strahove, da bi odrzao vlast i kontrolu.     Zato znamo cemu sluzi proizvodnja straha. Ili politici rezima, ili politici heteroseksizma... i tako dalje. Dakle, strahovi lezbijki i homoseksualaca su pre svega politicko pitanje. Kao sto je strah Romkinje da ode u belu skolu na roditeljski sastanak svoje cerke politicko pitanje. Ona nikada nije usla u tu skolu jer se boji, kao sto lezbijka nikada nije rekla da je lezbijka u toj skoli, jer se boji. Ova druga moze da se maskira i da celog zivota zivi pod maskom, i da se boji. Ova prva ne moze da maskira boju svoje koze, a obadve cute. Upravo je ovo cutanje politika od koje polazim - imenujemo cutanje, imenujemo strah i podrzavamo razlicite ljude da govore da bismo imale svoja ljudska prava na jednostavno postojanje.     Neobicno je da se toliki strahovi stvaraju u odnosu na zene i muskarce koji su razliciti od drugih po tome sto biraju koga vole. Za lezbijke, gej muskarce, transdzender i bi-seksualne osobe, ljubav je odrednica razlike. Erotski izbor postaje pretnja, umesto vrednosti proste lepote. Toliko zlocinaca, silovatelja, nasilnika sedi po lokalnim kaficima, ali za njih ne postoji konsenzuz o strahu. Ubilisu, silovali su, tukli su, ali eto - najava na nasilje na web sajtovima nije njima usmerena. Dakle, da bismo smanjili strahove i da bismo se upoznali, u subotu cemo biti na Trgu. Da bi lepoti obezbedile drustveni prostor, da bi se suprostavile homofobicnoj diskriminaciji, gej i lezbijske organizacije iz Beograda pripremile su ulicno veselje IMA MESTA ZA SVE NAS. Isprljacemo ulice zajedno.  VIKEND  subota-nedelja, 30-31. jun 2001.