DIJALOG
ponedeljak, 8. oktobar 2001.
|
REAGOVANJA |
Lepa Mladjenovic |
Povodom Predloga za novi ustav Republike Srbije objavljenog u Danasu 4. oktobra
"Privatna" dozvola za nasilje
Heteroseksualni doktori nauka tvrde da je resenje diskriminacije lezbejki i homoseksualaca u tome da oni i one ostanu u svetu privatnosti, mraka, nasilja,mrznje, drustvene nevidljivosti, linca, izolacije. Neverovatno je sa kakvom samouverenoscu tvrde da lezbejska i gej egzistencija "po prirodi spada u privatan zivot". Verujem da i neki drugi dele to misljenje - pogotovu batinasi, svih onih hiljadu koji su tukli na linc gradjane i gradjanke koji su im licili na lezbejke i homoseksualce u Beogradu 30. juna 2001. na Medjunarodnom danu ponosa lezbejki i homoseksualaca.
Dakle, ako krenemo od pocetka, onda znamo da je stav da homoseksualci i lezbejke mogu da rade sta hoce ali u svojoj spavacoj sobi, jedan klasican religiozni iskaz kojeg papa ponavlja vec vise godina, dosta neuspesno, s obzirom da sve nekada katolicke zemlje u Evropi prihvataju nove zakone koji garantuju gradjanska prava lezbejki i homoseksualaca.
Dalje, stav da su lezbejke i homoseksualci "privatna stvar" je fasisticka teza kojoj je cilj da cela jedna populacija zapravo ne treba da postoji. Ako nije drustveno vidljiva nje nema, o njoj ne treba da mislimo, necemo ih videti, necemo o njima razgovarati. Svi ce cutati i svet ce biti kako su ga izvikivali batinasi tog 30. juna na Trgu Republike "Srbija Srbija - smrt pederima!" Dakle, vec smo to videli za vreme Hitlera. Od 1930. do 1945. u Nemackoj je oko 100.000 homoseksualaca bilo gonjeno, od njih oko 50.000 uhapseno, a 10.000 poslato u koncentracione logore gde je vise od pola nestalo. Nacisti su ih obelezavali roze trouglima, kao sto su Jevreje obelezavali zutom trakom. Ti isti fasisti su porucivali zenama da ostanu u sferi privatnog, u "domu, kujni i crkvi".
Dakle, teza da je lezbejstvo i homoseksualnost privatna stvar, nije nova teza. Zapravo sam patrijarhalni sistem je na toj tezi zasnovan, zato hiljade godina razliciti od heteroseksualne egzistencije trpe sve moguce diskriminacije, od verbalnog i fizickog nasilja do zlostavljanja, progona i ubijanja.
Feministkinje odavno poznaju stav o "privatnoj stvari odnosa muza i zene", pa onda takav stav dozvoljava da muz zenu udara, cupa, spaljuje, muci predmetima, vezuje, bode, zakljucava... cinjenice poznate svim zenskim nevladinim organizacijama u Srbiji i u svetu koje rade sa zenama koje su prezivele musko nasilje. Teza o privatnoj stvari je dozvola za nasilje i diskriminaciju.
Zasto nam je potreban antidiskriminacioni ustav sa imenovanjem seksualne orijentacije kao jedne od osnova za diskriminaciju? Upravo da bi se suprotstavio stavu da je lezbejska i gej egzistencija licno pitanje. Da bi se obezbedio drzavni mehanizam koji ce omoguciti dostojanstvo parovima, porodicama, pojedincima da zive svoj zivot kao sto ga vec zive heteroseksualne osobe. Lezbejstvo i homoseksualnost nije pitanje da li neko ima zutu ili zelenu boju kose, to je pitanje egzistencije od rodjenja do smrti. Kako ce je/ga tretirati porodica, kako ce je/ga omalovazavati u skoli, kako ce je/ga izbaciti sa posla, kako nece moci da ima drzavne olaksice braka? Zakonom se pre svega gradjankama i gradjanima ovog drustva obezbedjuje da ne zive u strahu od mrznje i nasilja. Ljubav je javni fenomen.
Ne znam kako to nije jasno da je heteroseksualna ljubav prisutna, i dobro je da jeste, u svakom cinu kreacije, komunikacije, izrazavanja, razmenjivanja jedno s drugim. Dakle nista manje i nista vise se ne trazi, nego da ljubav koja vec postoji od vajkada, lezbejska i gej ljubav, dobije takav isti drustveni prostor, vrednost i svoje institucije. U kulturi kao i u medicini, u ustavu kao i u nauci.
To u mnogim drzavama vec postoji, i neke od nas smo se nadale da nakon 5. oktobra idemo konacno kao stvaranju civilnog drustva. Jedno od prava koje demokratija obezbedjuje su upravo i ljudska prava lezbejki i gej muskaraca, kao sto to Nacrt za ustav kojeg je izradio ekspertski tim Beogradskog centra za ljudska prava potvrdjuje.
DIJALOG
ponedeljak, 8. oktobar 2001. |
|