DIJALOG  petak, 31. januar 2003. REAGOVANJA Povodom teksta "Naucni dokazi o erektivnoj nesposobnosti" Lepe Mladjenovic Silovanja na Ibarskoj magistrali     Procitavsi tekst gdje Mladenovic pod naslovom "Naucni dokazi o erektivnoj nesposobnosti" ostao sam bez daha. Gotovo da me je uhvatila laka nesvestica kada sam saznao kakvim sposobnostima je obdaren pisac tog clanka, a bogami i prikaz samog sudjenja sa pripadajucim komentarima je fascinantan.     Pocnimo od trojice osudjenih. Gdja Mladenovic "kao da ih zna", u stvari ako tu trojicu bas i ne zna, ona ZNA gde se takvi likovi okupljaju (kafici, Ibarska magistrala), kako se ponasaju i sta kupuju (pljuju, pricaju o tucanju i kupuju kalendare sa Karadzicevom i Mladicevom slikom). Nakon ovakvog visprenog i nadasve pronicljivog zakljucivanja svima nama u pravosudju je pao kamen sa srca. Ocekujem da ce uskoro MUP organizovati tako da po saznanju da je izvrseno krivicno delo silovanja, sve svoje snage usmeri na kupce kalendara, Ibarsku magistralu, a pod posebnom paznjom ce biti manje grupice muskaraca koje pljuju i pricaju o tucanju.     Kao jedan od ucesnika tog sudjenja, bez namere da o pravnim pitanjima polemisem sa gdjom Mladenovic, jer je iz teksta lako vidljivo da je ista nekompetentna u toj oblasti, zeleo bih da malo pojasnim neke cinjenice.     Tuzilastvo je tvrdilo bez ikakvih dokaza da je 105 zena silovano, a od njih 105 uspelo da privoli 16 da svedoce i mi smo zaista bili u prilici da cujemo neverovatne price. Prema pravilima suda u Hagu nije potrebno dopunsko dokazivanje, dovoljno je da zrtva kaze "Ja sam silovana" i tu je kraj. Medjutim i pored takvih uzasno diskriminatorskih uslova u koje su stavljeni optuzeni samo sudjenje je uskoro preraslo u cistu pravnu farsu. Zrtve su redom izjavljivale da su brutalno silovane bezbroj puta, te da su pretrpele mnogobrojne fizicke i duhovne traume, te da su se godinama lecile pokusavajuci da svoje zivote kako-tako dovedu u red.     Ocigledno da "zrtvama" niko nije rekao da drugi deo njihove price (o traumama) podleze proveri, pa su se tako tuzilastvo a i "zrtva" nasli u nebranom grozdju kada je trebalo dokazati postojanje tih strasnih trauma.     Kolika je verovatnoca da se 105 osoba lecilo godinama po Bosni, Hrvatskoj i sirom Evrope da su u pracenje stanja nekih zrtava kako sad saznajemo bile ukljucene i neke tajanstvene nevladine organizacije, a da niko, bas niko nije bio u mogucnosti da prezentuje bar jedan nalaz i misljenje lekara opste prakse, a ne daj boze medicinsku dokumentaciju. Pazite, govorimo o "teskim traumama, suicidalnim idejama, ostecenju polnih organa, histeroktomiji i mnogim drugim bolestima".     Medjutim, sud je pruzio obe ruke tuzilastvu pa su i ti "dokazi" prihvaceni na casnu rec. Uzgred budi receno, u Foci - Srbinju, doslo je do odredjenih paranormalnih aktivnosti (gde su sad Skali i Moldar) sto bi nezavisno od sudbine trojice osudjenih trebalo, tacnije moralo da bude ispitano zbog buducih pokoljenja.     Od 105 temeljno silovanih zena u periodu april-avgust 1992, a neke i do januara 1993. godine, nijedna nije zatrudnela. To tvrdi tuzilastvo, to tvrde zrtve.     I na kraju malo o mom klijentu i zasto je on osudjen.     Moj klijent g. Zoran Vukovic osudjen je na 12 godina zatvora zbog silovanja koje je ucinio prema jednoj "zrtvi", a na osnovu sledece price, koju nam je "zrtva" ispricala.     Ja sam osoba A i ja sam se sakrila zato sto su Srbi silovali nas zene. Dosao je Zoran Vukovic i mojoj majci - osobi B zapretio da ce je ubiti ako ne oda moje skroviste. Moja majka se uplasi i oda me i onda Zoran Vukovic mene i osobu C odvede zajedno sa jos jednim Srbinom u neki stan i siluju nas.     Majka kaze: to se nije desilo.     Osoba C kaze: to se nije desilo.     Zoran Vukovic kaze: ja to nisam uradio, i dobije 12 godina.     Pored osobe A, Zorana Vukovica su teretile za silovanje i osoba C (drugi dogadjaj) kao i jos tri "zrtve". Sta mislite kakve su bile njihove price kada sud koji je progutao pricu osobe A nije mogao da proguta i ostale.     Sad posto znamo i ovaj podatak, mislim da istorijska recenica (kako ju je gdja Mladenovic okarakterisala) dr Dusana Dunjica a koja je usla u feministicke udzbenike "Da polovina zena koje prijave da su bile silovane zeli da uceni muskarce" tek dobija na svojoj aktuelnosti i tacnosti.     Za razliku od 105 temeljno silovanih zena, MI smo bili u mogucnosti da sudu pokazemo dokumente da je Zoran Vukovic zaista pretrpeo povredu (dopunski pregled je izvrsen i u zatvoru) a naucni dokazi su samo medicinska literatura koja objasnjava sta muskarac moze, a sta ne kod takve povrede.     Imajuci u vidu ko je bio predsedavajuci prvostepenog veca (sto sam siguran da je gdji Mladenovic poznato) koje je i donelo presudu koja je potvrdjena od strane zalbenog veca, siguran sam da je svetski feministicki pokret dobio presudu kakva mu je trebala. U borbi za "svetu stvar" nevinost i krivica nemaju nikakvog znacaja. Zoran Vukovic je imao neverovatnu nesrecu da je u isto vreme muskarac i Srbin, sto je bilo sasvim dovoljno da mu zapecati sudbinu.     S postovanjem.     Goran Jovanovic advokat     Zemun  DIJALOG  petak, 31. januar 2003.